#tekstovi Instagram Photos & Videos

tekstovi - 87.1k posts

    "Voleo sam te više nego što sam smeo. Ti si se samo igrala sa mnom. Volela si moju pažnju i po neku toplu reč, ali me nisi volela. To veče sam saznao da si sa drugim. Moje srce lomilo se kao kristalna čaša, na milion sitnih delova. Ostavio sam te i ako sam te voleo i trebao više nego bilo koga drugog. Htela si me nazad kada te je ostavio. Tvoje zelene oči, poput  2 najlepša smaragda sijale su ispunjene suzama, koje samo što nisu pale niz te tople obraze. Dok si plakala osetio sam jaku bol u grudima, duša me je bolela što te moram odbiti iako te srce želi i dalje. Srce i dalje želi da ljubi te grešne usne koje su izgovorile toliko laži... ali odbio sam. To nije ljubav. 
Boliš me i ne prolaziš. .
.
. .
.
.

#price #pisac #tekstovi
#emocije #sadness #lonely #nedostajes #prevara #pain #moon #love #night

    "Voleo sam te više nego što sam smeo. Ti si se samo igrala sa mnom. Volela si moju pažnju i po neku toplu reč, ali me nisi volela. To veče sam saznao da si sa drugim. Moje srce lomilo se kao kristalna čaša, na milion sitnih delova. Ostavio sam te i ako sam te voleo i trebao više nego bilo koga drugog. Htela si me nazad kada te je ostavio. Tvoje zelene oči, poput 2 najlepša smaragda sijale su ispunjene suzama, koje samo što nisu pale niz te tople obraze. Dok si plakala osetio sam jaku bol u grudima, duša me je bolela što te moram odbiti iako te srce želi i dalje. Srce i dalje želi da ljubi te grešne usne koje su izgovorile toliko laži... ali odbio sam. To nije ljubav.
    Boliš me i ne prolaziš. .
    .
    . .
    .
    .

    #price #pisac #tekstovi
    #emocije #sadness #lonely #nedostajes #prevara #pain #moon #love #night

    6 0 9 hours ago
    "Nekoć je "volim te" značilo sve.
Sada naravno ne znači ništa.

Nekoć su ljudi iskreno voljeli
A sada su unakazili i ljubav." #srtekstovi

    "Nekoć je "volim te" značilo sve.
    Sada naravno ne znači ništa.

    Nekoć su ljudi iskreno voljeli
    A sada su unakazili i ljubav." #srtekstovi

    313 26 11 hours ago
    Памтим још увијек нашу малу стамбену четврт архаичне архитектуре, смјештену у мирном дијелу града. Карактеристична је по томе што се у њој налазила стара таверна у којој су се свако вече слушале старе пјесме, испијало још старије вино и редовно разбијале чаше. У њој се често налазила и она. Витка, висока и смеђокоса дјевојка која је изгледом подсјећала на дјевојке нордијске љепоте. Њен увијек присутни осмијех је додатно мамио уздахе присутних људи. Искрен да будем, не сјећам се њеног имена, било је тешко за памћење, али се и дан данас сјећам сваке црте њеног анђеоског лица. Није носила кратке хаљине са дубоким деколтеом, ни лице маскирала шминком, одисала је једноставношћу, спонтаношћу и природности. Таква би привукла пажњу гдје год би се појавила. Хвалили су њену љепоту и упоређивали је са богињама Грчке митологије. Често је знала да каже да је љепота велика предност, за онога ко је посједује, али за њихове партнере је то неважно, ако није допуњено интелектуалним, духовним и моралним квалитетима. Она је свакако посједовала све. Многи су је памтили и по томе да је увијек чекала неког мушкарца. Кружиле су у то вријеме кроз варош неке приче да је добровољно отишао да се бори за своју отаџбину. Он њој обећао да ће се вратити, она њему да ће га чекати. Али нико није тачно знао праву причу о том заљубљеном пару. Чекала би тако са чашом у руци и погледа упротог у изгужвану фотографију, понекад и до ситних ноћних сати. Мислим да смо га сви тада ишчекивали са њом. Никада није дошао. Недавно посјетих родни крај, упитах људе за њу. Кажу и даље сједи ту чекајући. Лице сакрива косом да јој не виде тугу у очима, а осмијех јој не памте. Кажу потрачила је живот чекајући неког ко одавно више не ходи овом земљом. А она и даље фотографију привија уз груди и чека.
#poezija #tekstovi @tendencioznost

    Памтим још увијек нашу малу стамбену четврт архаичне архитектуре, смјештену у мирном дијелу града. Карактеристична је по томе што се у њој налазила стара таверна у којој су се свако вече слушале старе пјесме, испијало још старије вино и редовно разбијале чаше. У њој се често налазила и она. Витка, висока и смеђокоса дјевојка која је изгледом подсјећала на дјевојке нордијске љепоте. Њен увијек присутни осмијех је додатно мамио уздахе присутних људи. Искрен да будем, не сјећам се њеног имена, било је тешко за памћење, али се и дан данас сјећам сваке црте њеног анђеоског лица. Није носила кратке хаљине са дубоким деколтеом, ни лице маскирала шминком, одисала је једноставношћу, спонтаношћу и природности. Таква би привукла пажњу гдје год би се појавила. Хвалили су њену љепоту и упоређивали је са богињама Грчке митологије. Често је знала да каже да је љепота велика предност, за онога ко је посједује, али за њихове партнере је то неважно, ако није допуњено интелектуалним, духовним и моралним квалитетима. Она је свакако посједовала све. Многи су је памтили и по томе да је увијек чекала неког мушкарца. Кружиле су у то вријеме кроз варош неке приче да је добровољно отишао да се бори за своју отаџбину. Он њој обећао да ће се вратити, она њему да ће га чекати. Али нико није тачно знао праву причу о том заљубљеном пару. Чекала би тако са чашом у руци и погледа упротог у изгужвану фотографију, понекад и до ситних ноћних сати. Мислим да смо га сви тада ишчекивали са њом. Никада није дошао. Недавно посјетих родни крај, упитах људе за њу. Кажу и даље сједи ту чекајући. Лице сакрива косом да јој не виде тугу у очима, а осмијех јој не памте. Кажу потрачила је живот чекајући неког ко одавно више не ходи овом земљом. А она и даље фотографију привија уз груди и чека.
    #poezija #tekstovi @tendencioznost

    40 8 11 hours ago

Top #tekstovi posts