#vaspitanjedece Instagram Photos & Videos

vaspitanjedece - 1.4k posts

    Kreću polako pripreme ze polazak i povratak u školu!
Na yt kanalu RODITELJSTVO možete naći videa o pripremanju deteta za polazak u školu, o strahovima koji se javljaju, kao i o tome kako se opremiti za školu i kako opremiti sobu đaka!
.
.
.
#vaspitanjedece #roditeljstvo #pripremazaskolu #prvirazred
https://youtu.be/ABAvuqWcNxY

    Kreću polako pripreme ze polazak i povratak u školu!
    Na yt kanalu RODITELJSTVO možete naći videa o pripremanju deteta za polazak u školu, o strahovima koji se javljaju, kao i o tome kako se opremiti za školu i kako opremiti sobu đaka!
    .
    .
    .
    #vaspitanjedece #roditeljstvo #pripremazaskolu #prvirazred
    https://youtu.be/ABAvuqWcNxY

    85 0 6 hours ago
    MANIPULACIJA

1.  Moljakanje i dosađivanje
Po sistemu “strpljenje se uvek isplati”, deca su u stanju da neumorno ponavljaju svoju želju, sve do njenog ispunjenja. 
Udovoljavanje nije najbolje rešenje. Dete na taj način zaključuje da je dosađivanje uspešan način za postizanje ciljeva, pa je u stanju da ponavlja tu istu radnju svakog sledećeg puta.
Š
2.  Zastrašivanje
Vikanje, bacakanje po podu, vređanje i etiketiranje vas kao lošeg roditelja, je ono što dobijate u ovoj rundi.
Što se mene tiče, u ovim slučajevima nema popuštanja, i ne sme da ga bude.
Jedno je kada dete upornošću postiže svoj cilj, a nešto sasvim drugo kada pokušava da ga ostvari agresivnom ponašanjem.
Roditeljska doslednost ovde pokazuje detetu da se agresijom ne dolazi do cilja.

3.  Pretnje i ucenjivanje
Uslovljavanje i pretnje roditeljima izjavama tipa: “Neću činiti ono što se od mene očekuje, ili učiniću nešto strašno, ukoliko ne popustiš!”
Pretnjama i ucenama takođe ne treba udovoljavati, jer imaju tendenciju da se pogoršaju vremenom.
Da biste poštedeli sebe i svoje živce, nikako im se ne pokoravajte. 
4.  Emocionalno iznuđivanje 
Svima nam je, pored zdravlja, najvažnija sreća naše dece. Zbog toga je izuzetno teško ostati imun na dečju tugu i patnju.
A deca, svojim tužnim suznim okicama, šmrcavim nosićima, plačom i dramatičnim predstavljanjem sopstvenih osećanja, vrlo često pokušavaju da manipulišu roditeljima, kako bi ispunila svoj cilj.
Izjave u kojima su oni žrtve emocionalne patnje, po sistemu “jadan ja“, kao što su: “Mene ovde Niko ne voli.”, “Mene Niko ne razume.”, imaju zadatak da probude osećanje griže savesti, krivice, dužnosti, straha ili sažaljenja kod roditelja, i na taj način ih omekšaju, i privole.

5. Odbacivanje
Odbacivanje takođe spada u kategoriju emocionalnog iznuđivanja. Jedina razlika ovde je u nameri da se, umesto sažaljenja, izazove osećaj povređenosti i tuge kod roditelja.
Poruka je vrlo jasna i glasi: “Ako me ne voliš, ne volim ni ja tebe.” Odnosno, “Ako mi ne ispuniš ili ne dozvoliš ono što želim, neću te više voleti.” #dete#deca#roditeljstvo#roditelji#manipulacija#disciplina#vaspitanjedece#decijapsihologija#maminblog#mamablogerka

    MANIPULACIJA

    1. Moljakanje i dosađivanje
    Po sistemu “strpljenje se uvek isplati”, deca su u stanju da neumorno ponavljaju svoju želju, sve do njenog ispunjenja.
    Udovoljavanje nije najbolje rešenje. Dete na taj način zaključuje da je dosađivanje uspešan način za postizanje ciljeva, pa je u stanju da ponavlja tu istu radnju svakog sledećeg puta.
    Š
    2. Zastrašivanje
    Vikanje, bacakanje po podu, vređanje i etiketiranje vas kao lošeg roditelja, je ono što dobijate u ovoj rundi.
    Što se mene tiče, u ovim slučajevima nema popuštanja, i ne sme da ga bude.
    Jedno je kada dete upornošću postiže svoj cilj, a nešto sasvim drugo kada pokušava da ga ostvari agresivnom ponašanjem.
    Roditeljska doslednost ovde pokazuje detetu da se agresijom ne dolazi do cilja.

    3. Pretnje i ucenjivanje
    Uslovljavanje i pretnje roditeljima izjavama tipa: “Neću činiti ono što se od mene očekuje, ili učiniću nešto strašno, ukoliko ne popustiš!”
    Pretnjama i ucenama takođe ne treba udovoljavati, jer imaju tendenciju da se pogoršaju vremenom.
    Da biste poštedeli sebe i svoje živce, nikako im se ne pokoravajte.
    4. Emocionalno iznuđivanje
    Svima nam je, pored zdravlja, najvažnija sreća naše dece. Zbog toga je izuzetno teško ostati imun na dečju tugu i patnju.
    A deca, svojim tužnim suznim okicama, šmrcavim nosićima, plačom i dramatičnim predstavljanjem sopstvenih osećanja, vrlo često pokušavaju da manipulišu roditeljima, kako bi ispunila svoj cilj.
    Izjave u kojima su oni žrtve emocionalne patnje, po sistemu “jadan ja“, kao što su: “Mene ovde Niko ne voli.”, “Mene Niko ne razume.”, imaju zadatak da probude osećanje griže savesti, krivice, dužnosti, straha ili sažaljenja kod roditelja, i na taj način ih omekšaju, i privole.

    5. Odbacivanje
    Odbacivanje takođe spada u kategoriju emocionalnog iznuđivanja. Jedina razlika ovde je u nameri da se, umesto sažaljenja, izazove osećaj povređenosti i tuge kod roditelja.
    Poruka je vrlo jasna i glasi: “Ako me ne voliš, ne volim ni ja tebe.” Odnosno, “Ako mi ne ispuniš ili ne dozvoliš ono što želim, neću te više voleti.” #dete #deca #roditeljstvo #roditelji #manipulacija #disciplina #vaspitanjedece #decijapsihologija #maminblog #mamablogerka

    254 13 17 August, 2019
    Mnoga deca su prirodno stidljiva kada dožive nove situacije. Ali šta da radite ako imate izuzetno stidljivo dete? Šta ako ga stidljivost sprečava da komunicira i igra se sa drugom decom? 
Stidljivost je razvojno normalna i uobičajena osobina male dece. To je prirodan odgovor na ono što može izgledati zastrašujuće, drugačije ili neprijatno. To je izazovno osećanje jer predstavlja kombinaciju emocija. Može da uključuje strah i napetost ili strah i anksioznost.
Oko 4 -te godine deca mogu razviti izrazitu stidljivost ili strah od neprijatnosti. 
Obično stidljivost postepeno nestaje kako deca odrastaju i doživljavaju razne nove situacije, ali ne mora biti tako. 
Šta možemo učiniti da pomognemo svom stidljivom detetu? 
Nikako ne treba da kažnjavamo dete zbog stidljivog ponašanja. Umesto toga, treba da se potrudimo da na prijatan način suočimo dete sa stidljivošću. Kao i bilo koji drugi proces učenja, poput učenja ostalih socijalnih veština i stidljivost se može korigovati. Ključno je da budemo strpljivi, nežni i puni razumevanja sa svojim detetom dok mu povećavamo samopouzdanje.
Pričajte o stidljivosti. Objasnite detetu kada vi osećate stidljivost i pričajte sa njim kako se osećate i kako utičete na to da prevaziđete to osećanje.
Podstaknite dete da pozdravlja drugare ujutru u vrtiću, započne razgovor sa nekim kada ste zajedno, pridruži se igri u parku, uspostavi kontakt očima, bude dobar slušalac.
Pokažite detetu kako da koristi određene izraze, poput „Zdravo, ja se zovem Mia“ ili „Mogu li da se igram sa vama?“ Naše karte emocija vam u ovome dosta mogu pomoći. I uvek možete zakazati razgovor sa našim psiholozima koji se bave emocionalnom inteligencijom.❤️⭐️
.
.
.
.
#karteemocija #happymamma #emocionalnainteligencija #familywellbeing #vaspitanjedece #roditeljstvo

    Mnoga deca su prirodno stidljiva kada dožive nove situacije. Ali šta da radite ako imate izuzetno stidljivo dete? Šta ako ga stidljivost sprečava da komunicira i igra se sa drugom decom?
    Stidljivost je razvojno normalna i uobičajena osobina male dece. To je prirodan odgovor na ono što može izgledati zastrašujuće, drugačije ili neprijatno. To je izazovno osećanje jer predstavlja kombinaciju emocija. Može da uključuje strah i napetost ili strah i anksioznost.
    Oko 4 -te godine deca mogu razviti izrazitu stidljivost ili strah od neprijatnosti.
    Obično stidljivost postepeno nestaje kako deca odrastaju i doživljavaju razne nove situacije, ali ne mora biti tako.
    Šta možemo učiniti da pomognemo svom stidljivom detetu?
    Nikako ne treba da kažnjavamo dete zbog stidljivog ponašanja. Umesto toga, treba da se potrudimo da na prijatan način suočimo dete sa stidljivošću. Kao i bilo koji drugi proces učenja, poput učenja ostalih socijalnih veština i stidljivost se može korigovati. Ključno je da budemo strpljivi, nežni i puni razumevanja sa svojim detetom dok mu povećavamo samopouzdanje.
    Pričajte o stidljivosti. Objasnite detetu kada vi osećate stidljivost i pričajte sa njim kako se osećate i kako utičete na to da prevaziđete to osećanje.
    Podstaknite dete da pozdravlja drugare ujutru u vrtiću, započne razgovor sa nekim kada ste zajedno, pridruži se igri u parku, uspostavi kontakt očima, bude dobar slušalac.
    Pokažite detetu kako da koristi određene izraze, poput „Zdravo, ja se zovem Mia“ ili „Mogu li da se igram sa vama?“ Naše karte emocija vam u ovome dosta mogu pomoći. I uvek možete zakazati razgovor sa našim psiholozima koji se bave emocionalnom inteligencijom.❤️⭐️
    .
    .
    .
    .
    #karteemocija #happymamma #emocionalnainteligencija #familywellbeing #vaspitanjedece #roditeljstvo

    30 0 16 August, 2019
    Zašto različito vaspitavamo decu?
Zašto roditelji tuku decu? 
Zašto deca iz iste porodice, kada odrastu ne vaspitavaju isto svoju decu?
Ko je glavni uzor detetu: mama ili tata?
Kako pol deteta utiče na to ko će mu biti uzor/idol?
Koji je smisao svih ovih razlika?
Zašto neko misli da je tajmaut loša metoda vaspitanja?
.
.
.
Večeras u 21h na yt kanalu RODITELJSTVO možete saznati odgovore na ova pitanja!
#vaspitanjedece #roditeljstvo #pozitivnadisciplina

    Zašto različito vaspitavamo decu?
    Zašto roditelji tuku decu?
    Zašto deca iz iste porodice, kada odrastu ne vaspitavaju isto svoju decu?
    Ko je glavni uzor detetu: mama ili tata?
    Kako pol deteta utiče na to ko će mu biti uzor/idol?
    Koji je smisao svih ovih razlika?
    Zašto neko misli da je tajmaut loša metoda vaspitanja?
    .
    .
    .
    Večeras u 21h na yt kanalu RODITELJSTVO možete saznati odgovore na ova pitanja!
    #vaspitanjedece #roditeljstvo #pozitivnadisciplina

    149 0 15 August, 2019
    Kada su Vorena Bafeta pitali koja je najveća greška koju roditelji prave učeći decu o novcu, milijarder je rekao: Ponekad oni čekaju da deca postanu tinejdžeri, pa tek onda počnu da im govore o novcu, a zapravo to moraju pre nego što krenu u školu. Bafet, kao neko ko je sa samo šest godina kupio bocu koka kole za 25 centi i preprodao je za dolar, sigurno zna šta govori.

Koliko puta ste čuli: Mama daj mi 1.000 dinara da izađem sa prijateljima? I ta svota možda neće značajno uticati na vaš budžet, ali je činjenica da će, kako postaju stariji, deca tražiti sve više i više. Zato se granice moraju postaviti. 
Više pročitajte na sajtu Ekspresa
.
.
.
#novac #upravljanjenovcem #roditelji #deca #vaspitanjedece #nedeljniekspres

    Kada su Vorena Bafeta pitali koja je najveća greška koju roditelji prave učeći decu o novcu, milijarder je rekao: Ponekad oni čekaju da deca postanu tinejdžeri, pa tek onda počnu da im govore o novcu, a zapravo to moraju pre nego što krenu u školu. Bafet, kao neko ko je sa samo šest godina kupio bocu koka kole za 25 centi i preprodao je za dolar, sigurno zna šta govori.

    Koliko puta ste čuli: Mama daj mi 1.000 dinara da izađem sa prijateljima? I ta svota možda neće značajno uticati na vaš budžet, ali je činjenica da će, kako postaju stariji, deca tražiti sve više i više. Zato se granice moraju postaviti. 
    Više pročitajte na sajtu Ekspresa
    .
    .
    .
    #novac #upravljanjenovcem #roditelji #deca #vaspitanjedece #nedeljniekspres

    17 0 13 August, 2019
    Da li poznajete ljude koji uvek izgledaju cool, koji su u stanju da se mirno suoče i sa najneugodnijim društvenim situacijama, a u čijem vam se društvu čini da sve ide sa nekom lakoćom i opušteno? Velike su šanse da te osobe poseduju ono što psiholozi nazivaju emocionalnom inteligencijom. 
Emocionalna inteligencija uključuje sposobnost razumevanja i upravljanja emocijama. Stručnjaci se slažu da ova vrsta inteligencije igra važnu ulogu u uspehu, a većina novijih istraživanja ističe da je emocionalna inteligencija važnija i od IQ-a i da direktno utiče na uspeh i zadovoljstvo sopstvenim životom. Istraživanja pokazuju da je emocionalna inteligencija povezana sa svim procesima počev od donošenja odluka do akademskog postignuća. 
Šta je potrebno da vaša deca budu emocionalno inteligentna? 
Psiholog i autor najpopularnije knjige iz ove oblasti, Danijel Goleman ističe da postoji pet komponenti koje su ključne za emocionalnu inteligenciju. 
Hajde da ih zajedno pogledamo. 
#happymamma #emocionalnainteligencija 
#vaspitanjedece 
#roditeljstvo

    Da li poznajete ljude koji uvek izgledaju cool, koji su u stanju da se mirno suoče i sa najneugodnijim društvenim situacijama, a u čijem vam se društvu čini da sve ide sa nekom lakoćom i opušteno? Velike su šanse da te osobe poseduju ono što psiholozi nazivaju emocionalnom inteligencijom.
    Emocionalna inteligencija uključuje sposobnost razumevanja i upravljanja emocijama. Stručnjaci se slažu da ova vrsta inteligencije igra važnu ulogu u uspehu, a većina novijih istraživanja ističe da je emocionalna inteligencija važnija i od IQ-a i da direktno utiče na uspeh i zadovoljstvo sopstvenim životom. Istraživanja pokazuju da je emocionalna inteligencija povezana sa svim procesima počev od donošenja odluka do akademskog postignuća.
    Šta je potrebno da vaša deca budu emocionalno inteligentna?
    Psiholog i autor najpopularnije knjige iz ove oblasti, Danijel Goleman ističe da postoji pet komponenti koje su ključne za emocionalnu inteligenciju.
    Hajde da ih zajedno pogledamo.
    #happymamma #emocionalnainteligencija
    #vaspitanjedece
    #roditeljstvo

    34 0 12 August, 2019
    Mlađa deca često ne razlikuju sopstvenu mastu od realnosti.
Poistovecuju se sa  likovima crtanih junaka i takvim lažima ne treba pridavati  značaj, osim ukazati na realnost nasuprot masti. Deca školskog uzrasta najčešće lažu da bi se  hvalila pred drugima. U osnovi toga je jaka potreba da im se drugi dive i da ih vole.
Ne zaboravite da deca vole da se pokazuju pred drugima i preuveličavaju svoje uspehe, kako bi bila u centru pažnje.
Problem nastaje kada drugari otkriju laž. 
Kako pomoći detetu, ukoliko ste primetili da laže svoje drugare?
Predložite mu da sve okrene na šalu i priupita drugare:”Zar ste mi zaista poverovali?”.
Laganje roditelja
Deca školskog uzrasta mogu da lažu roditelje.
Zašto?
Da bi izbegla obaveze („Nemam ništa za domaći…”)
da bi izbegla odgovornost za svoje postupke („Nisam udario druga…”, „Bio sam na golu, ništa nisam video…”)
da bi izbegla kaznu („Dobio sam peticu iz srpskog…”) iako nije. Preispitajte kakve su Vaše kazne! Sasvim je realno da bi, ukoliko su Vaše reakcije i kazne primerenije, dete manje lagalo Vas.
Da Vas ne bi razočarala („Danas me je pohvalio trener, bila sam najbolja…”) iako se to nije desilo.
Zbog  reakcija roditelja ukoliko kaže istinu („Naravno da si dobio jedinicu kad nisi učio”, „Šta su dobili drugi…”, „Tako ti i treba…”) . Bolje je reći „ Svakome se to može dogoditi…” Šteta, znam da znaš srpski…”.
Imitiraju roditelje koji su laganjem izbegli neku kaznu ili kritiku, a dete je to uvidelo.
Zato što su upala u šemu laži, jer osećaju da je laganje najlakši način da se izbore sa zahtevima roditelja, nastavnika ili drugara.
Podržite iskrenost kod deteta.Pohvalite ga kada Vam poveri nešto što je neprijatno, ili ukoliko je učinilo nešto pogrešno.

#deca#odrastanje #rast#razvoj #laz #poverenje #roditeljstvo #roditeljskakontrola #porodica #podrska #vaspitanjedece

    Mlađa deca često ne razlikuju sopstvenu mastu od realnosti.
    Poistovecuju se sa likovima crtanih junaka i takvim lažima ne treba pridavati značaj, osim ukazati na realnost nasuprot masti. Deca školskog uzrasta najčešće lažu da bi se hvalila pred drugima. U osnovi toga je jaka potreba da im se drugi dive i da ih vole.
    Ne zaboravite da deca vole da se pokazuju pred drugima i preuveličavaju svoje uspehe, kako bi bila u centru pažnje.
    Problem nastaje kada drugari otkriju laž.
    Kako pomoći detetu, ukoliko ste primetili da laže svoje drugare?
    Predložite mu da sve okrene na šalu i priupita drugare:”Zar ste mi zaista poverovali?”.
    Laganje roditelja
    Deca školskog uzrasta mogu da lažu roditelje.
    Zašto?
    Da bi izbegla obaveze („Nemam ništa za domaći…”)
    da bi izbegla odgovornost za svoje postupke („Nisam udario druga…”, „Bio sam na golu, ništa nisam video…”)
    da bi izbegla kaznu („Dobio sam peticu iz srpskog…”) iako nije. Preispitajte kakve su Vaše kazne! Sasvim je realno da bi, ukoliko su Vaše reakcije i kazne primerenije, dete manje lagalo Vas.
    Da Vas ne bi razočarala („Danas me je pohvalio trener, bila sam najbolja…”) iako se to nije desilo.
    Zbog reakcija roditelja ukoliko kaže istinu („Naravno da si dobio jedinicu kad nisi učio”, „Šta su dobili drugi…”, „Tako ti i treba…”) . Bolje je reći „ Svakome se to može dogoditi…” Šteta, znam da znaš srpski…”.
    Imitiraju roditelje koji su laganjem izbegli neku kaznu ili kritiku, a dete je to uvidelo.
    Zato što su upala u šemu laži, jer osećaju da je laganje najlakši način da se izbore sa zahtevima roditelja, nastavnika ili drugara.
    Podržite iskrenost kod deteta.Pohvalite ga kada Vam poveri nešto što je neprijatno, ili ukoliko je učinilo nešto pogrešno.

    #deca #odrastanje #rast #razvoj #laz #poverenje #roditeljstvo #roditeljskakontrola #porodica #podrska #vaspitanjedece

    123 1 10 August, 2019
    Humor je zreo mehanizam odbrane. Odnosi se na izazivanje prijatnih osećanja kod sebe i sagovornika, a na temu neprijatnih delova sebe, ideja ili postupaka. 
Kao i svi mehanizmi odbrane i odbrambeni manevri, dobri su kada služe svrsi, kada se u njima ne preteruje, kada služe kao privremena pomoć za rešavanje problema.

Isto tako, dok god naš obrazovni sistem i dok god se vaspitanje i obrazovanje temelje na ,,eliminisanju grešaka i mana'', te kažnjavanju grešaka bez uvažavanja mogućnosti uviđanja iz greške, neće nam biti dobro. Greška je dobra, kriza je dobra, jer nosi potencijal za učenje. Ali ne onda kada se sistemski trudimo ,,iz korena je saseći''. jer sve što se seče iz korena, probija na drugo mesto ili dolazi u novom obliku (ili ostane pustoš)

#Psihologija #psihoterapeut #zdravlje #psiholog #psihoterapija #prijateljstvo #ljudi #ranjivost #srbija #svet #humor #covek #obrazovanje #vaspitanjedece #smisao

    Humor je zreo mehanizam odbrane. Odnosi se na izazivanje prijatnih osećanja kod sebe i sagovornika, a na temu neprijatnih delova sebe, ideja ili postupaka.
    Kao i svi mehanizmi odbrane i odbrambeni manevri, dobri su kada služe svrsi, kada se u njima ne preteruje, kada služe kao privremena pomoć za rešavanje problema.

    Isto tako, dok god naš obrazovni sistem i dok god se vaspitanje i obrazovanje temelje na ,,eliminisanju grešaka i mana'', te kažnjavanju grešaka bez uvažavanja mogućnosti uviđanja iz greške, neće nam biti dobro. Greška je dobra, kriza je dobra, jer nosi potencijal za učenje. Ali ne onda kada se sistemski trudimo ,,iz korena je saseći''. jer sve što se seče iz korena, probija na drugo mesto ili dolazi u novom obliku (ili ostane pustoš)

    #Psihologija #psihoterapeut #zdravlje #psiholog #psihoterapija #prijateljstvo #ljudi #ranjivost #srbija #svet #humor #covek #obrazovanje #vaspitanjedece #smisao

    11 0 8 August, 2019

Top #vaspitanjedece posts