КОРПУС ( @korpus.shop ) Instagram Profile

korpus.shop

КОРПУС

  • 261 posts
  • 8.2k followers
  • 7.5k following

КОРПУС Profile Information

@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Злочини над Србима у Другом светском рату подразумевају масовна погубљења, присилна покрштавања, депортације у логоре, прогоне и друге ратне злочине. Према разним проценама, током Другог светског рата убијено је више стотина хиљада Срба на подручју окупиране Југославије. Велики број њих су били цивили убијени од стране усташа у концентрационом логору Јасеновац.

Број жртава Срба, или било које друге југословенске нације, немогуће je тачно утврдити јер постоји неколико различитих процена. Демографски губици Југославије у другом свјетском рату износе 1.685.000 људи према званичном извештају објављеном 26.05.1945. године, односно 1.706.000 према каснијем извештају. Притом, број од 1.706.000 је укупан демографски губитак, који укључује и умрле. Број убијених људи свих националности Владета Вучковић процењује на око 1 милион. Према попису жртава Југославенске државне комисије из 1964., број умрлих цивила и партизана којима се зна име и презиме у циелој Југославији је био 597.323 на што је додано и додатних 20% непознатих жртава. Од тог броја, 346.740 58 %су били Срби.

Број жртава појединих нација је у време раста национализма у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији постао предмет лицитирања.

НЕ ЗАБОРАВИ НИКАД!

Злочини над Србима у Другом светском рату подразумевају масовна погубљења, присилна покрштавања, депортације у логоре, прогоне и друге ратне злочине. Према разним проценама, током Другог светског рата убијено је више стотина хиљада Срба на подручју окупиране Југославије. Велики број њих су били цивили убијени од стране усташа у концентрационом логору Јасеновац.

Број жртава Срба, или било које друге југословенске нације, немогуће je тачно утврдити јер постоји неколико различитих процена. Демографски губици Југославије у другом свјетском рату износе 1.685.000 људи према званичном извештају објављеном 26.05.1945. године, односно 1.706.000 према каснијем извештају. Притом, број од 1.706.000 је укупан демографски губитак, који укључује и умрле. Број убијених људи свих националности Владета Вучковић процењује на око 1 милион. Према попису жртава Југославенске државне комисије из 1964., број умрлих цивила и партизана којима се зна име и презиме у циелој Југославији је био 597.323 на што је додано и додатних 20% непознатих жртава. Од тог броја, 346.740  58 %су били Срби.

Број жртава појединих нација је у време раста национализма у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији постао предмет лицитирања.

НЕ ЗАБОРАВИ НИКАД!
385 0 23 hours ago
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Beograd

Београдска операција представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату. Операција је трајала од 12. до 20. октобра 1944. године и представљала је део опсежног оперативног плана Трећег украјинског фронта Црвене армије и Прве армијске групе НОВЈ, надовезујући се без застоја на операције у источној Србији и настављајући се гоњењем непријатеља кроз Срем. Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије нанеле су у овој операцији немачкој Групи армија Србија тежак пораз, ослободиле су Београд, главни град Југославије и велики део Србије.

Београдска операција представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату. Операција је трајала од 12. до 20. октобра 1944. године и представљала је део опсежног оперативног плана Трећег украјинског фронта Црвене армије и Прве армијске групе НОВЈ, надовезујући се без застоја на операције у источној Србији и настављајући се гоњењем непријатеља кроз Срем. Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије нанеле су у овој операцији немачкој Групи армија Србија тежак пораз, ослободиле су Београд, главни град Југославије и велики део Србије.
295 0 20 October, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Милош Васић 27.02.1859. — 20.10.1935. био је генерал српске војске и дивизијски генерал југословенске војске. Идејни је творац Закона о устројству војске Краљевине Србије из 1901. године којим је уведен нови чин бојног војводе. У тај највиши чин унапређени су четири генерала српске војске током балканских и Првог светског рата. Такође је остао упамћен као конструктор ручне бомбе четвртастог облика која је по њему названа Васићка.

Милош Васић 27.02.1859. — 20.10.1935. био је генерал српске војске и дивизијски генерал југословенске војске. Идејни је творац Закона о устројству војске Краљевине Србије из 1901. године којим је уведен нови чин бојног војводе. У тај највиши чин унапређени су четири генерала српске војске током балканских и Првог светског рата. Такође је остао упамћен као конструктор ручне бомбе четвртастог облика која је по њему названа Васићка.
263 0 20 October, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Корпус први пут организује ХУМАНИТАРНУ АКЦИЈУ.
Сав приход од продатих мајица за викенд иде малом Милији.
Куповином мајице ‘Гаврило Принцип’ помажете Милији Миловановићу да настави лечење и победи опаку болест. Уједињиним снагама помозимо да Милија победи.
МИЛИЈА МИЛАНОВИЋ (8) из Кличевца, болује од малигног обољења недиферентованог sarcoma. Због шест метастазних промена које су уочене у септембру ове године, на десном и левом плућном крилу, Милији је неопходан наставак лечења у Истанбулу у болници „Acibadem“.
Милија је имао две операције грудног коша у Универзитетској клиници у Тиршовој у јануару и мају 2017. године, али се болест вратила у децембру исте године, али тада су уочене и две велике промене на мозгу, од којих је једна отклоњена у децембру 2017. године, а друга у јануару 2018. Након годину дана јавила се још једна промена на десном плућном крилу, која је оперисана у априлу 2019. године. После свих операција дете је прошло све протоколе хемотерапије у Тиршовој и радиотерапије на Институту за радилологију и онкологију у Београду.
Новац исто можете уплатити и на следећи начин :
Dinarski račun:

Srđan Milanović

170 – 0010240964000 – 76

Unicerdit banka

Uplate iz inostranstva

Srđan Milanović, Kličevac bb,12000 Požarevac, Serbia

IBAN: RS351700001024096400173

SWIFT: BACXRSBG

Unicrerit banka Serbia JSC.
НЕКА БУДЕ БОРБА НЕПРЕСТАНА!
ДЕЛИТЕ ОВАЈ ПОСТ ДА МИЛИЈА ПОБЕДИ!

#ДАПОБЕДИМИЛИЈА #DAPOBEDIMILIJA

Корпус први пут организује ХУМАНИТАРНУ АКЦИЈУ. 
Сав приход од продатих мајица за викенд иде малом Милији.
Куповином мајице ‘Гаврило Принцип’ помажете Милији Миловановићу да настави лечење и победи опаку болест. Уједињиним снагама помозимо да Милија победи. 
МИЛИЈА МИЛАНОВИЋ (8) из Кличевца, болује од малигног обољења недиферентованог sarcoma. Због шест метастазних промена које су уочене у септембру ове године, на десном и левом плућном крилу, Милији је неопходан наставак лечења у Истанбулу у болници „Acibadem“.
Милија је имао две операције грудног коша у Универзитетској клиници у Тиршовој у јануару и мају 2017. године, али се болест вратила у децембру исте године, али тада су уочене и две велике промене на мозгу, од којих је једна отклоњена у децембру 2017. године, а друга у јануару 2018. Након годину дана јавила се још једна промена на десном плућном крилу, која је оперисана у априлу 2019. године. После свих операција дете је прошло све протоколе хемотерапије у Тиршовој и радиотерапије на Институту за радилологију и онкологију у Београду. 
Новац исто можете уплатити и на следећи начин : 
Dinarski račun:

Srđan Milanović

170 – 0010240964000 – 76

Unicerdit banka

Uplate iz inostranstva

Srđan Milanović, Kličevac bb,12000 Požarevac, Serbia

IBAN: RS351700001024096400173

SWIFT: BACXRSBG

Unicrerit banka Serbia JSC. 
НЕКА БУДЕ БОРБА НЕПРЕСТАНА! 
ДЕЛИТЕ ОВАЈ ПОСТ ДА МИЛИЈА ПОБЕДИ!

#ДАПОБЕДИМИЛИЈА  #DAPOBEDIMILIJA
294 0 17 October, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Požarevac, Srbija

Дан ослобођења Пожаревца, 15. октобар, који се, стицајем историјских околности, одиграо истог датума након Првог и Другог светског рата. Својим огромним жртвама од 1914. године па до краја Другог светског рата српски народ је дао огроман допринос успостављању европских вредности, једнакости, слободе и хуманизма. Та жеља за слободом нема идеолошка обележја и сви који су дали живот у тој борби против разних окипатора заслужују наше огромно поштовање. Искрено дивљење и захвалност заслужују и наша словенска браћа који су дали своје животе за нашу слободу, а поштовање свакако заслужују и сви савезнуици у ослободилачким ратовима које је Србија водила.

Дан ослобођења Пожаревца, 15. октобар, који се, стицајем историјских околности, одиграо истог датума након Првог и Другог светског рата. Својим огромним жртвама од 1914. године па до краја Другог светског рата српски народ је дао огроман допринос успостављању европских вредности, једнакости, слободе и хуманизма. Та жеља за слободом нема идеолошка обележја и сви који су дали живот у тој борби против разних окипатора заслужују наше огромно поштовање. Искрено дивљење и захвалност заслужују и наша словенска браћа који су дали своје животе за нашу слободу, а поштовање свакако заслужују и сви савезнуици у ослободилачким ратовима које је Србија водила.
199 0 15 October, 2019
244 0 14 October, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Подршка протесту српских ветерана! Не могу они који су темељ ове државе да буду терет!

Позивамо све институције да испуне њихове захтеве, а народ да их подржи !

Подршка протесту српских ветерана! Не могу они који су темељ ове државе да буду терет!

Позивамо све институције да испуне њихове захтеве, а народ да их подржи !
411 0 10 October, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Драган Бјелогрлић је познати српски глумац, режисер, сценариста и продуцент. Одиграо је велики број филмских улога. Прославио се улогом Слободана Попадића у ТВ серији "Бољи живот". Срећан рођендан легендо!

Драган Бјелогрлић је познати српски глумац, режисер, сценариста и продуцент. Одиграо је велики број филмских улога. Прославио се улогом Слободана Попадића у ТВ серији "Бољи живот". Срећан рођендан легендо!
770 0 10 October, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Cetinje

Александар I Карађорђевић 16.12.1888. — 09.10.1934. је био регент престолонаследник Краљевине Србије , регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца , краљ Срба, Хрвата и Словенаца и краљ Југославије . Убијен је 9. октобра 1934. у Марсељском атентату.
Био је други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке.
Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала ривалска династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903. Након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909, Александар је постао престолонаследник. Постао је регент свом оцу 24. јуна 1914. и као такав био је врховни заповедник српске војске у Првом светском рату.
После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ 1921. после очеве смрти. Владао је аутократски земљом у којој су били изражени социјални и национални контрасти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донео Октроисани устав. Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а га је убила у Марсељу, 1934. године. Наследио га је најстарији син Петар, али је због његове малолетности земљом до 1941. владало намесништво на чијем је челу био Александров рођак кнез Павле.

Александар I Карађорђевић 16.12.1888. — 09.10.1934. је био регент престолонаследник Краљевине Србије , регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца , краљ Срба, Хрвата и Словенаца и краљ Југославије . Убијен је 9. октобра 1934. у Марсељском атентату.
Био је други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке.
Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала ривалска династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903. Након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909, Александар је постао престолонаследник. Постао је регент свом оцу 24. јуна 1914. и као такав био је врховни заповедник српске војске у Првом светском рату.
После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ 1921. после очеве смрти. Владао је аутократски земљом у којој су били изражени социјални и национални контрасти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донео Октроисани устав. Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а га је убила у Марсељу, 1934. године. Наследио га је најстарији син Петар, али је због његове малолетности земљом до 1941. владало намесништво на чијем је челу био Александров рођак кнез Павле.
362 0 9 October, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Милунка Савић–Глигоревић 28.06.1892. — 05.10.1973.била је српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана је у борбама девет пута. Због неизмерне храбрости Французи су је прозвали „српска Јованка Орлеанка“.

Милунка Савић–Глигоревић 28.06.1892. — 05.10.1973.била је српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана је у борбама девет пута. Због неизмерне храбрости Французи су је прозвали „српска Јованка Орлеанка“.
358 0 5 October, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

• Мајица “Гаврило Принцип”
-Цена: 1200динара + (птт)
-Материјал: 100%памук
-Штампа: сито
-Етикета/амблем: жакард
-Величине: S; M; L; XL; XXL

• Мајица “Гаврило Принцип”
-Цена: 1200динара + (птт)
-Материјал: 100%памук
-Штампа: сито
-Етикета/амблем: жакард
-Величине: S; M; L; XL; XXL
1,403 0 5 October, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

На чија ће покуцати врата, нови Принцип вођа атентата... #gavriloprincip #mladabosna #srbija #korpus

На чија ће покуцати врата, нови Принцип вођа атентата... #gavriloprincip #mladabosna #srbija #korpus
224 0 5 October, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Kajmakčalan

Освајање Кајмакчалана је битка на Солунском фронту у Првом светском рату. Учесници битке су Краљевина Србија и Краљевина Бугарска. Битка је остала запамћена у историји по великом броју жртава које је претрпела српска војска и по надморској висини на којој је вођена.

Да је Кајмакчалан био значајна позиција говоре и називи: Бугари су га звали Борисов град јер су мислили да је неосвојив, а Срби Капија слободе јер су ту први пут закорачили у своју земљу!

СЛЕДИМО ДУХ НАШИХ ПРЕДАКА!

Освајање Кајмакчалана је битка на Солунском фронту у Првом светском рату. Учесници битке су Краљевина Србија и Краљевина Бугарска. Битка је остала запамћена у историји по великом броју жртава које је претрпела српска војска и по надморској висини на којој је вођена.

Да је Кајмакчалан био значајна позиција говоре и називи: Бугари су га звали Борисов град јер су мислили да је неосвојив, а Срби Капија слободе јер су ту први пут закорачили у своју земљу!

СЛЕДИМО ДУХ НАШИХ ПРЕДАКА!
332 0 4 October, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Куда бих да не знам где jе наша тачка полазна
где је наших гробова као у пољу божура,
немих сведока свих векова силних подвига
јунака који радије су страдали на ногама?
Зар су плодну земљу нахранили они костима
да данас бисмо ћутали, док нам је сила отима?
НЕМА ПРЕДАЈЕ - НЕМА ПОВЛАЧЕЊА !

Куда бих да не знам где jе наша тачка полазна
где је наших гробова као у пољу божура,
немих сведока свих векова силних подвига
јунака који радије су страдали на ногама?
Зар су плодну земљу нахранили они костима
да данас бисмо ћутали, док нам је сила отима? 
НЕМА ПРЕДАЈЕ - НЕМА ПОВЛАЧЕЊА !
339 0 3 October, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Солунски фронт у Првом светском рату је настао као покушај Савезника да помогну Краљевини Србији у јесен 1915. против здруженог напада Немачког царства, Аустроугарске и Краљевине Бугарске. Експедиција је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а експедиција је била отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкој. На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од албанске обале до реке Струме, у ком су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт је остао прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултовала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије.

Погинули војници на фронту су сахрањени у склопу српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну и осталим српским војним гробљима у Македонији.

Солунски фронт у Првом светском рату је настао као покушај Савезника да помогну Краљевини Србији у јесен 1915. против здруженог напада Немачког царства, Аустроугарске и Краљевине Бугарске. Експедиција је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а експедиција је била отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкој. На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од албанске обале до реке Струме, у ком су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт је остао прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултовала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије.

Погинули војници на фронту су сахрањени у склопу српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну и осталим српским војним гробљима у Македонији.
228 0 2 October, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Албанска голгота је устаљен назив за повлачење српске војске и прогнаних цивила преко завејаних планина Албаније и Црне Горе након инвазије Централних сила на Србију, у зиму 1915/16. током Првог светског рата. Ово повлачење је текло у више колона из правца Метохије ка обали Јадранског мора, где су Савезничке команде организовале транспорт бродовима и прихват до безбедносних одредишта, грчких острва у Јонском мору, Италији и северној Африци. Процењује се да је више десетина хиљада војника и цивила страдало током повлачења, од последица рањавања и исцрпљености. Након опоравка, око 150.000 припадника Српске војске се прикључило савезничким трупама на Солунском фронту, у јуну 1916. где су вођене тешке борбе све до краја рата и коначног ослобођења отаџбине. Свим учесницима, који су преживели овај епски марш, а потом и жестоке борбе на Солунском фронту, после рата уручивана је чувена спомен-медаља позната као Албанска споменица.

Албанска голгота је устаљен назив за повлачење српске војске и прогнаних цивила преко завејаних планина Албаније и Црне Горе након инвазије Централних сила на Србију, у зиму 1915/16. током Првог светског рата. Ово повлачење је текло у више колона из правца Метохије ка обали Јадранског мора, где су Савезничке команде организовале транспорт бродовима и прихват до безбедносних одредишта, грчких острва у Јонском мору, Италији и северној Африци. Процењује се да је више десетина хиљада војника и цивила страдало током повлачења, од последица рањавања и исцрпљености. Након опоравка, око 150.000 припадника Српске војске се прикључило савезничким трупама на Солунском фронту, у јуну 1916. где су вођене тешке борбе све до краја рата и коначног ослобођења отаџбине. Свим учесницима, који су преживели овај епски марш, а потом и жестоке борбе на Солунском фронту, после рата уручивана је чувена спомен-медаља позната као Албанска споменица.
325 0 1 October, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Милан Тепић 26.01.1957. — 29.09.1991. мајор Југословенске народне армије и народни херој Југославије. Потицао је из Поткозарја, области која је у току Другог светског рата тешко страдала од усташког терора. Основну школу и гимназију је завршио у родном селу и Босанској Дубици, а 1975. године је уписао Војнотехничку академију у Загребу.
Након завршетка академије, 1980. године је добио чин поручника и прву службу у гарнизону у Славонској Пожеги, где се налазила аутојединица. Године 1986. је премештен у гарнизон у Вараждин, где се налазила механизована бригада. Као вредан и одговоран официр ванредно је 22. децембра 1990. године унапређен у чин мајора.
Маја 1991. године, у време првих оружаних сукоба у Хрватској, премештен је у гарнизон у Бјеловару, где је била смештена 265. моторизована бригада. Почетком септембра, нашао се у војном складишту „Барутана” у шуми Беденик, у близини Бјеловара, ради организовања његове одбране. Након блокаде бјеловарске касарне и других војних објеката, као и серије мањих инцидената, овде га је 29. септембра 1991. године затекао напад на бјеловарски гарнизон од стране припадника Збора народне гарде.
Видевши да се налази у тешкој ситуацији, а не желећи да складиште муниције преда хрватским сепаратистима, Милан Тепић је одлучио да већ раније минирано складиште дигне у ваздух, што је и учинио око 10:40 часова истог дана. Јака експлозија која је потресла цели Бјеловар, усмртила је и десетак припадника „зенги” који су се у току опсаде приближили огради складишта. Непосредно пре Тепића, погинуо је војник ЈНА Стојадин Мирковић, који је одбио мајорово наређење да напусти складиште и наставио да из војног транспортера дејствује по непријатељу.
За јуначки подвиг приликом дизања у ваздух складишта наоружања, када је свесно жртвовао свој живот, Председништво СФРЈ га је 19. новембра 1991. године одликовало Орденом народног хероја, што га чини последњим народним херојем Југославије.

Милан Тепић 26.01.1957. — 29.09.1991. мајор Југословенске народне армије и народни херој Југославије. Потицао је из Поткозарја, области која је у току Другог светског рата тешко страдала од усташког терора. Основну школу и гимназију је завршио у родном селу и Босанској Дубици, а 1975. године је уписао Војнотехничку академију у Загребу.
Након завршетка академије, 1980. године је добио чин поручника и прву службу у гарнизону у Славонској Пожеги, где се налазила аутојединица. Године 1986. је премештен у гарнизон у Вараждин, где се налазила механизована бригада. Као вредан и одговоран официр ванредно је 22. децембра 1990. године унапређен у чин мајора.
Маја 1991. године, у време првих оружаних сукоба у Хрватској, премештен је у гарнизон у Бјеловару, где је била смештена 265. моторизована бригада. Почетком септембра, нашао се у војном складишту „Барутана” у шуми Беденик, у близини Бјеловара, ради организовања његове одбране. Након блокаде бјеловарске касарне и других војних објеката, као и серије мањих инцидената, овде га је 29. септембра 1991. године затекао напад на бјеловарски гарнизон од стране припадника Збора народне гарде.
Видевши да се налази у тешкој ситуацији, а не желећи да складиште муниције преда хрватским сепаратистима, Милан Тепић је одлучио да већ раније минирано складиште дигне у ваздух, што је и учинио око 10:40 часова истог дана. Јака експлозија која је потресла цели Бјеловар, усмртила је и десетак припадника „зенги” који су се у току опсаде приближили огради складишта. Непосредно пре Тепића, погинуо је војник ЈНА Стојадин Мирковић, који је одбио мајорово наређење да напусти складиште и наставио да из војног транспортера дејствује по непријатељу.
За јуначки подвиг приликом дизања у ваздух складишта наоружања, када је свесно жртвовао свој живот, Председништво СФРЈ га је 19. новембра 1991. године одликовало Орденом народног хероја, што га чини последњим народним херојем Југославије.
425 0 29 September, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Вељко Раденовић 17.05.1955. — 29.09.2012. био је официр Полиције Србије и командант Посебних Јединица Полиције у Призрену током рата на Косову и Метохији. Током сукоба на Косову и Метохији командовао је Посебном Јединицом Полиције у Призрену све до повлачења војске и полиције у јуну 1999.
Прославио се ослобађањем Ораховца јула 1998. године, када су албански терористи неколико дана држали ораховчане као таоце. Својом храброшћу се истакао у ослобађању талаца од албанских терориста.

НЕК’ ЈЕ ТВОЈОЈ МАЈЦИ ХВАЛА!

Вељко Раденовић 17.05.1955. — 29.09.2012. био је официр Полиције Србије и командант Посебних Јединица Полиције у Призрену током рата на Косову и Метохији. Током сукоба на Косову и Метохији командовао је Посебном Јединицом Полиције у Призрену све до повлачења војске и полиције у јуну 1999.
Прославио се ослобађањем Ораховца јула 1998. године, када су албански терористи неколико дана држали ораховчане као таоце. Својом храброшћу се истакао у ослобађању талаца од албанских терориста.

НЕК’ ЈЕ ТВОЈОЈ МАЈЦИ ХВАЛА!
575 0 29 September, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Negotin

Стеван Стојановић Мокрањац 9.01.1856. — 28.09.1914. је био српски композитор и музички педагог, класик српске музике, њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у 20. век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику.

#србија #русија #православље #патриотизам #корпус #srbija #rusija #pravoslavlje #patriotizam #srbi #patriote #republikasrpska #crnagora #beograd #novisad #nis #kosovskamitrovica #banjaluka #podgorica #balkan #evropa #cербия #россия #ортодоксальность #serbia #russia #orthodox #korpus

Стеван Стојановић Мокрањац 9.01.1856. — 28.09.1914. је био српски композитор и музички педагог, класик српске музике, њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у 20. век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику.

#србија #русија #православље #патриотизам #корпус #srbija #rusija #pravoslavlje #patriotizam #srbi #patriote #republikasrpska #crnagora #beograd #novisad #nis #kosovskamitrovica #banjaluka #podgorica #balkan #evropa #cербия #россия #ортодоксальность #serbia #russia #orthodox #korpus
265 0 28 September, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Радомир Вешовић 06.04.1871. − 27.09.1938. је био црногорски и југословенски генерал и политичар.

У Првом светском рату био је команд. Старо-Србијанског одреда, трупе под командом Радомира Вешовића заузеле су Скадар јуна 1915, доцније крајем 1915. и почетком 1916. је Министар Војни. После окупације Краљевине Црне Горе 1916. постаје комита.

Примљен је у Југословенску војску у чину дивизијског генерала. Пре тога је имао чин бригадира Црногорске војске. Радомир Вешовић је брзо по примању у војску пензионисан 1919. из политичких разлога.

Радомир Вешовић 06.04.1871. − 27.09.1938. је био црногорски и југословенски генерал и политичар.

У Првом светском рату био је команд. Старо-Србијанског одреда, трупе под командом Радомира Вешовића заузеле су Скадар јуна 1915, доцније крајем 1915. и почетком 1916. је Министар Војни. После окупације Краљевине Црне Горе 1916. постаје комита.

Примљен је у Југословенску војску у чину дивизијског генерала. Пре тога је имао чин бригадира Црногорске војске. Радомир Вешовић је брзо по примању у војску пензионисан 1919. из политичких разлога.
240 0 27 September, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Данас је јесењи Крстовдан

Српска православна црква и верници славе јесењи Крстовдан, дан када је пронађен Часни крст. О Крстовдану се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.
Часни крст на којем је душу испустио син Божји на Голготи, пронашла је царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму 326. године.
На вест да је Часни крст пронађен окупило се мноштво народа, па га је патријарх Макарије подигао на једно узвишење.
Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години.
Данас се обавезно строго пости, многи верници једу само хлеб и грожђе.
Ово је и дан када се бере и освештава босиљак који се користи у свим хришћанским обредима током године.
Одржавају се и вашари.
По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.
Све наше светиње имају своје име
Народ Косова и Метохије према традицији Крстовдан велича у древној лаври Пећкој Патријаршији и манастирима рашко-призренске епархије.
"Празници које прослављамо у нашим светињама нас надахњују и дају нам снагу која није од овога света, коју не могу да препознају моћници овога света", каже епископ Рашко-призренски Теодосије.
Све наше светиње, истиче, имају своје име.
"Оне имају свога ктитора и много је материјалних извора којима то показују, како натписи, тако повеље, тако фреске и оне припадају нашем народу и не може их нико отуђити", рекао је епископ Рашко-призренски.

Данас је јесењи Крстовдан

Српска православна црква и верници славе јесењи Крстовдан, дан када је пронађен Часни крст. О Крстовдану се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.
Часни крст на којем је душу испустио син Божји на Голготи, пронашла је царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму 326. године.
На вест да је Часни крст пронађен окупило се мноштво народа, па га је патријарх Макарије подигао на једно узвишење.
Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години.
Данас се обавезно строго пости, многи верници једу само хлеб и грожђе.
Ово је и дан када се бере и освештава босиљак који се користи у свим хришћанским обредима током године.
Одржавају се и вашари.
По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.
Све наше светиње имају своје име 
Народ Косова и Метохије према традицији Крстовдан велича у древној лаври Пећкој Патријаршији и манастирима рашко-призренске епархије.
"Празници које прослављамо у нашим светињама нас надахњују и дају нам снагу која није од овога света, коју не могу да препознају моћници овога света", каже епископ Рашко-призренски Теодосије. 
Све наше светиње, истиче, имају своје име.
"Оне имају свога ктитора и много је материјалних извора којима то показују, како натписи, тако повеље, тако фреске и оне припадају нашем народу и не може их нико отуђити", рекао је епископ Рашко-призренски.
348 0 27 September, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Милош Теодоровић Обреновић 18.03.1780.— 26.09.1860. био је кнез Србије од 1817. а пре тога други врховни вожд од 1815. године. Године 1830. добио је достојанство наследног Кнеза. Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. Учествовао је у Првом српском устанку као борац да би због заслуга догурао до звања војводе, истакавши се у борбама код Ужица. Након слома устанка, 1813, био је један од малобројних војвода који су остали у земљи чиме је задобио поверење значајног дела народа, у то тешко доба.

Милош Теодоровић Обреновић 18.03.1780.— 26.09.1860. био је кнез Србије од 1817. а пре тога други врховни вожд од 1815. године. Године 1830. добио је достојанство наследног Кнеза. Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. Учествовао је у Првом српском устанку као борац да би због заслуга догурао до звања војводе, истакавши се у борбама код Ужица. Након слома устанка, 1813, био је један од малобројних војвода који су остали у земљи чиме је задобио поверење значајног дела народа, у то тешко доба.
263 0 26 September, 2019
285 0 24 September, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

1389!!!
Изгубљено никад није оно што је свето!

1389!!!
Изгубљено никад није оно што је свето!
320 0 14 September, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

1389!
Корпус!
Поруџбине у ДМ!

1389! 
Корпус! 
Поруџбине у ДМ!
364 0 13 September, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Момчило Ђујић 27.02.1907. — 11.09.1999. био је српски православни свештеник и четнички војвода који је предводио значајан дио четника на подручју сјеверне Далмације и западне Босне током Другог свјетског рата. Након атентата на краља Александра I Карађорђевића 1934. године, придружио се Удружењу четника Косте Пећанца. Након инвазије на Југославију, као командат Динарске дивизије предводио је одбрану мјесних Срба од хрватског усташког режима и сарађивао је са силама Осовине против комунистичких партизана. Преживио је рат, предао се западним Савезницима и на крају емигрирао у Сједињене Државе. Нове југословенске власти су му судиле у одсуству и осудиле га за ратне злочине, оптуживши га за колаборације и одговорност за смрт око 1.500 људи током рата. У Калифорнији Ђујић је играо значајну улогу у српским емигрантским круговима и основао је српски четнички покрет „Равна гора” заједно са другим протераним четничким борцима. Касније се повукао у Сан Маркос, где је писао песме и досeтке које су објављиване и у САД и у Србији. Био је кључан за одржавање четничке идеје током ратова у Југославији и постављање Војислава Шешеља за четничког војводу 1989. године, али је повукао ову одлуку 1998. године због његове политичке сарадње са Слободаном Милошевићем. Председник Републике Српске Биљана Плавшић му је 1998. године доделила орден Карађорђеве звезде. ☠️ИЗ ЧИКАГА МОЈИ , ЗНАШ ТИ ДОБРО КОЈИ!☠️

Момчило Ђујић 27.02.1907. — 11.09.1999. био је српски православни свештеник и четнички војвода који је предводио значајан дио четника на подручју сјеверне Далмације и западне Босне током Другог свјетског рата. Након атентата на краља Александра I Карађорђевића 1934. године, придружио се Удружењу четника Косте Пећанца. Након инвазије на Југославију, као командат Динарске дивизије предводио је одбрану мјесних Срба од хрватског усташког режима и сарађивао је са силама Осовине против комунистичких партизана. Преживио је рат, предао се западним Савезницима и на крају емигрирао у Сједињене Државе. Нове југословенске власти су му судиле у одсуству и осудиле га за ратне злочине, оптуживши га за колаборације и одговорност за смрт око 1.500 људи током рата. У Калифорнији Ђујић је играо значајну улогу у српским емигрантским круговима и основао је српски четнички покрет „Равна гора” заједно са другим протераним четничким борцима. Касније се повукао у Сан Маркос, где је писао песме и досeтке које су објављиване и у САД и у Србији. Био је кључан за одржавање четничке идеје током ратова у Југославији и постављање Војислава Шешеља за четничког војводу 1989. године, али је повукао ову одлуку 1998. године због његове политичке сарадње са Слободаном Милошевићем. Председник Републике Српске Биљана Плавшић му је 1998. године доделила орден Карађорђеве звезде. ☠️ИЗ ЧИКАГА МОЈИ , ЗНАШ ТИ ДОБРО КОЈИ!☠️
512 0 11 September, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Усековање главе Светог Јована Крститеља је црквени празник који је уједно и једнодневни пост. Прославља се 11. септембра , када се Црква сећа великог проповедника и претходника Исуса Христа — Св. Јована Крститеља, и његовог мученичког страдања. Овај празник слави се од давнина, а сведочанства постоје од V века, у беседама Петра Хризолога, презвитера Хрисипа. Дан се проводи у строгом уздржању и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер то подсећа на проливену крв Јованову.
У Херцеговини на овај дан посте, не раде теже послове и нарочито воде рачуна да не раде ништа око семења, чак пазе на који је дан пало усековање, па ако је то понедељак, на пример, онда сваког понедељка у години избегавају да се баве семеном. У неким селима се договоре да се орање започне сутрадан по Светом Јовану и одреде ко треба да први почне.
И у Шумадији посте, не раде теже послове и мисле да је ово добар дан да се беру лековите траве. На тај дан деци не дају да једу парадајз, брескве, јабуке и било шта друго црвене боје. Само жене раде око семена, остављају га за следећу годину и спремају зимницу.
Православни посте на овај дан, а доста њих не једу ништа све до мрака.

Усековање главе Светог Јована Крститеља је црквени празник који је уједно и једнодневни пост. Прославља се 11. септембра , када се Црква сећа великог проповедника и претходника Исуса Христа — Св. Јована Крститеља, и његовог мученичког страдања. Овај празник слави се од давнина, а сведочанства постоје од V века, у беседама Петра Хризолога, презвитера Хрисипа. Дан се проводи у строгом уздржању и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер то подсећа на проливену крв Јованову.
У Херцеговини на овај дан посте, не раде теже послове и нарочито воде рачуна да не раде ништа око семења, чак пазе на који је дан пало усековање, па ако је то понедељак, на пример, онда сваког понедељка у години избегавају да се баве семеном. У неким селима се договоре да се орање започне сутрадан по Светом Јовану и одреде ко треба да први почне.
И у Шумадији посте, не раде теже послове и мисле да је ово добар дан да се беру лековите траве. На тај дан деци не дају да једу парадајз, брескве, јабуке и било шта друго црвене боје. Само жене раде око семена, остављају га за следећу годину и спремају зимницу.
Православни посте на овај дан, а доста њих не једу ништа све до мрака.
306 0 11 September, 2019
#КОРПУС #KORPUS #1389
307 0 6 September, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Beograd

Никола Којо 05.09.1967. је познати српски глумац и режисер. Име Никола је добио по прадеди, који је био протојереј у Мостару. Којо је на филму дебитовао са непуних 13 година, улогом дечака Ивана у филму Рад на одређено време. Током 1980-их, одиграо је запажене улоге у филму "Игмански марш" (1983), ТВ серији "Сиви дом" (1984), и једну од главних улога у три наставка ("Шта се згоди кад се љубав роди" - 1984, "Жикина династија" - 1985, "Друга Жикина династија" - 1986) веома популарног филмског серијала "Луде године", што га је профилисало у једног од најпознатијих глумаца млађе генерације у тадашњој Југославији.

Године 1992. одиграо је главну улогу у филму Срђана Драгојевића „Ми нисмо анђели“, по којој остаје запажен. Иако му је све то донело огромну популарност и велику медијску пажњу, наставио је да са све већим успехом гради озбиљније и изазовније улоге, последњих година углавном на филму, јер се из позоришта повукао на неодређено време. Срећан рођендан!

Никола Којо 05.09.1967. је познати српски глумац и режисер. Име Никола је добио по прадеди, који је био протојереј у Мостару. Којо је на филму дебитовао са непуних 13 година, улогом дечака Ивана у филму Рад на одређено време. Током 1980-их, одиграо је запажене улоге у филму "Игмански марш" (1983), ТВ серији "Сиви дом" (1984), и једну од главних улога у три наставка ("Шта се згоди кад се љубав роди" - 1984, "Жикина династија" - 1985, "Друга Жикина династија" - 1986) веома популарног филмског серијала "Луде године", што га је профилисало у једног од најпознатијих глумаца млађе генерације у тадашњој Југославији.

Године 1992. одиграо је главну улогу у филму Срђана Драгојевића „Ми нисмо анђели“, по којој остаје запажен. Иако му је све то донело огромну популарност и велику медијску пажњу, наставио је да са све већим успехом гради озбиљније и изазовније улоге, последњих година углавном на филму, јер се из позоришта повукао на неодређено време. Срећан рођендан!
491 0 5 September, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Битка на Делиграду је вођена између српске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске код Делиграда у септембру 1806.

#србија #русија #православље #патриотизам #корпус #srbija #rusija #pravoslavlje #patriotizam #srbi #patriote #republikasrpska #crnagora #beograd #novisad #nis #kosovskamitrovica #banjaluka #podgorica #balkan #evropa #cербия #россия #ортодоксальность #serbia #russia #orthodox #korpus

Битка на Делиграду је вођена између српске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске код Делиграда у септембру 1806.

#србија #русија #православље #патриотизам #корпус #srbija #rusija #pravoslavlje #patriotizam #srbi #patriote #republikasrpska #crnagora #beograd #novisad #nis #kosovskamitrovica #banjaluka #podgorica #balkan #evropa #cербия #россия #ортодоксальность #serbia #russia #orthodox #korpus
157 0 4 September, 2019
@korpus.shop Profile picture

@korpus.shop

Kragujevac

Јован Ристић 16.01.1831. — 4.09.1899. био је политичар, државник и историчар. Уз Илију Гарашанина и Николу Пашића спада у ред највећих државника Србије 19. века. Био је оснивач и вођа Либералне странке. Постао је један од најмоћнијих људи у српској политици од 1868. до 1893. Зато је имао много кључних улога у Србији, практично, он је имао моћ, био је сива еминенција. Ристић је два пута намесник у име малолетних владара, прво у име кнеза Милана Обреновића, а касније и у име његовог сина краља Александра Обреновића. Успео је да искористи Миланово малолетство и политичко неискуство других намесника да се усвоји Намеснички устав. Био је представник Кнежевине Србије на Берлинском конгресу којим је призната независност Србије.

Јован Ристић 16.01.1831. — 4.09.1899. био је политичар, државник и историчар. Уз Илију Гарашанина и Николу Пашића спада у ред највећих државника Србије 19. века. Био је оснивач и вођа Либералне странке. Постао је један од најмоћнијих људи у српској политици од 1868. до 1893. Зато је имао много кључних улога у Србији, практично, он је имао моћ, био је сива еминенција. Ристић је два пута намесник у име малолетних владара, прво у име кнеза Милана Обреновића, а касније и у име његовог сина краља Александра Обреновића. Успео је да искористи Миланово малолетство и политичко неискуство других намесника да се усвоји Намеснички устав. Био је представник Кнежевине Србије на Берлинском конгресу којим је призната независност Србије.
186 0 4 September, 2019